Pozitivna akcija kao mogući presedan ka kontroli sadržaja na Internetu

[Jun 2011]

Povodom vesti:

MUP i Telenor potpisali sporazum o bezbednosti na Internetu

Pozitivna akcija kao mogući presedan ka kontroli sadržaja na Internetu

Put do pakla popločan je dobrim namerama.

Partnerstvo MUP i Telenor u cilju sprečavanja pristupa sadržajima sa dečijom pornografijom na Internetu svakako je urađen u dobroj nameri obe strane. Zajednička inicijativa državnih institucija i privatnog sektora u domenu Interneta – pogotovo u oblastima u kojima nedostaje jasna regulativa (poput regulative sadržaja na Internetu) a oko kojih postoji neosporni najširi konsenzus (kao što je borba protiv dečije pornografije) – je za svaku pohvalu. Pa ipak, dobre namere ne donose uvek i efikasno rešenje, a ponekad vode i do pakla.

Blokiranje pristupa Internet sajtovima sa dečijom pornografijom kroz naše telekomunikacione mreže sprečiće u velikoj meri da naši korisnici (pogotovo omladina) slučajno nabasa na takav sadržaj. Ovakav pristup svakako neće onemogućiti bilo koga ko zaista želi da pristupi ovakvom sadržaju – koji najčešće nalazi u stranim zemljama, i to na udaljenim ostrvima Pacifika i drugde daleko od domašaja (čak i globalnih mehanizama) pravde – jer postoji niz servisa na Internetu kojima se može zaobići filter. Takođe, filtriranje neće pomoći identifikovanju i hvatanju prestupnika. Blokiranje i filtriranje sadržaja na Internetu je jedan od najlošijih pristupa regulativi: ovakav tehnološki pristup može biti samo jedna komponenta u cilju zaštite dece, ali su od nje mnogo važniji edukacija i širenje svesti dece, roditelja, nastavnika i društva, kao i odgovarajući pravni okvir.

Do kakvog pakla onda može da vodi ovako popločan put?

Uvođenje filtriranja sadržaja na Internetu u nedostatku pravnih okvira – makar i u sasvim opravdanu svrhu poput borbe protiv dečije pornografije – postavlja opasan presedan na osnovu koga se ubuduće mogu filtrirati drugi neželjeni sadržaji. Dok ćemo se svi saglasiti da je dečija pornografija nedopustiva, eventualno filtriranje politički, kulturološki (pa čak i pravno) „neprikladnog“ sadržaja izazvalo bi svojevrsnu cenzuru i ugrozilo slobodu pristupa informacijama i sadržaju na Internetu.

Svetska iskustva govore da se ova naizgled jasna granica između blokiranja sveopšte neprihvatljivog i „diskutabilno problematičnog“ sadržaja brzo se prelazi. Sledeći korak u primeni ovog presedana je blokiranje u kontekstu govora mržnje, kockanja, autorskih prava, falsifikovanih lekova i drugo. U manje uređenim zemljama sa krhkom demokratijom ovakvi presedani – nakon zakonskog kodifikovanja – bivaju lako zloupotrebljeni i u političke svrhe: virtuelni policajac iskače na monitorima u Kini prečesto (ideja za MUP značku na monitorima u Srbiji ima dosta vizuelne sličnosti).

Upravo o ovim pitanjima u Evropi i svetu plamte žestoke rasprave. Nedavni predlog o uspostavljanju „jedinstvenog bezbednog Evropskog sajber-prostora“ (neke vrste virtuelne Šengen zone) koji je procureo iz Evropske unije – a u kome se blokiranje sadržaja u svrhu sprečavanja zloupotrebe dece čak otvoreno navodi kao prvi korak u nizu – naišao je na oštre kritike evropskih udruženja za zaštitu prava korisnika na Internetu. Korišćenje blokade pristupa Internet sadržaju u svrhu zaštite autorskih prava pomenuto tokom G8, kao i u Francuskoj, Engleskoj i Americi takođe je naišlo na veliki otpor udruženja korisnika, pa čak i telekom operatora koji ne žele da budu odgovorni za odlučivanje o tome šta je neprihvatljiv sadržaj kao ni za implementaciju blokada i time ugrožavanje korisničkog pristupa informacijama i servisima na Internetu – pogotovo u nedostatku vrlo jasnih pravnih normi. Konačno, pan-evropski dijalog o upravljanju Internetom (EuroDIG) koji se održao pre nepunih mesec dana u Beogradu upravo je pokazao da ne postoji podrška filtriranju sadržaja na Internetu.

Vratimo se na Srbiju.

Uprkos dobroj nameri i pozitivnoj inicijativi MUP i Telenor, postavljena je ploča na putu ka paklu filtriranja sadržaja na Internetu u Srbiji. Zato hajde da, pred postavljanje svake od sledećih ploča u smeru regulative Interneta, prvo dobro porazmislimo i javno prodiskutujemo kuda će taj put da vodi, a da paralelno sa time što pre poradimo na jasnom regulatornom okviru koji bi onemogućio zloupotrebu presedana i kontrolu Interneta.