Države stežu obruč oko Interneta?
U senci diskusija o Viki-liks slučaju i značaju Interneta u „razotkrivanju“ međunarodnih rabota i povećanju učešća javnosti u državnim odlukama ostalo je razmatranje o povratnoj spregi: u kojoj će meri slučajevi u kojima se države i vlasti osećaju ugrožene zbog Interneta uticati na njihovo povećano učešće u upravljanju Internetom, te i na samu otvorenost i slobodu komunikacija i delovanja na Internetu. Nedavni signali iz međunarodne politike nedvosmisleno najavljuju da države (ponovo) postaju zainteresovane da pojačaju kontrolu nad Internetom.
Ulazak država u arenu upravljanja Internetom
Kada su se, oko 2000., države konačno zainteresovale za rastući značaj Interneta i iskazale želju da utiču na upravljanje nad njim, našle su se u šoku: za njih tamo nije bilo mesta! Internetom su već „upravljali“ velike poslovne korporacije poput Majkrosofta i Gugla kroz nove servise, udruženja korisnika kroz svoje uticajne mreže i pokrete, i Američka Vlada kroz sebi blisku korporaciju ICANN odgovornu za adrese na Internetu. Uticaj država na globalnu mrežu oslonjenu na globalnu ekonomiju – pogotovo u već poodmakloj fazi razvoja, bio je gotovo minoran. Takvu nemoć da ostvare kontrolu države nisu lako mogle da podnesu.
Svetski samit o informacionom društvu pod okriljem Ujedinjenih nacija okupio je u Ženevi 2003. godine predstavnike država i međunarodnih organizacija, kako bi našli način da se i Internetom upravlja kroz saradnju država. Predstavnici brojnih međunarodnih korporacija poput Majkrosofta, Ciska, Linuks zajednice i drugih, te udruženja korisnika poput „Internet društva“ (ISOC) i mnogih univerziteta – pa čak i predstavnici ICANN – onemogućeni su da prisustvuju plenarnim sesijama Samita.
Nije trebalo dugo predstavnicima država da shvate da će u slučaju Interneta saradnja država morati da bude upotpunjena saradnjom sa međunarodnim poslovnim i nevladinim sektorom. Istovremeno, poslovni i nevladin sektor shvatio je da je Internet duboko ušao u interesnu sferu država i da u sveopštoj međunarodnoj saradnji postoje obostrani interesi. Stoga je rezultat druge faze Samita – u Tunisu 2005. godine – bio iniciranje godišnjeg globalnog Foruma o upravljanju Internetom (IGF) kao osnove za dalji otvoreni međunarodni dijalog o budućnosti Interneta, politikama i upravljanju resursima i razvojem.
Kroz svojih pet skupova – od Atine 2006. preko Rio de Žaneira 2007., Hajderabada 2008. i Šarm el Šeika 2009. do Viljnusa 2010. godine – Forum o upravljanju Internetom uspostavio je princip otvorenog dijaloga svih interesnih strana o ključnim političkim pitanjima Interneta: razvoju infrastrukture i kontroli nad kritičnim resursima, borbi protiv sajber-kriminala i saradnji u oblasti bezbednosti na Internetu i zaštite dece, kontroli sadržaja naspram slobode govora, zaštiti podataka i privatnosti korisnika, ekonomskim modelima uz održavanje pristupačnosti i dostupnosti servisima, balansu između slobodnog pristupa sadržaju i zaštite intelektualne svojine, potrebama marginalizovanih grupa poput osoba sa invaliditetom, te dogovorima za pomoć zemljama u razvoju i promociju kulturne raznolikosti i multijezičnosti...
Ovakav otvoreni dijalog – u kome i samu agendu skupa dogovaraju predstavnici i država i poslovnog i nevladinog sektora, i gde se umesto glasanja i odlučivanja nacionalne i međunarodne politike grade na osnovama zajedničkih iskustava i razmatranja stavova „svih strana“ – novina je u međunarodnim odnosima, pogotovo u okvirima sistema Ujedinjenih nacija. Svakako, bilateralni pregovori država među sobom i sa vodećim korporacijama i Internet zajednicama o ključnim pitanjima (pre svega kritičnoj infrastrukturi, te zaštiti podataka i sajber-bezbednosti) nisu prestali; štaviše, postali su učestali upravo na marginama Foruma o upravljanju Internetom. Ipak, države su se uvek trudile da pojačaju svoj uticaj.
Jačanje državnog suvereniteta u virtuelnom svetu
Učeći brzo, te pažljivije analizirajući tehničku strukturu Interneta i uočavajući rastuće mogućnosti geo-lociranja korisnika i segmenata globalne mreže, države su uspele da pristup upravljanju Internetom donekle uklope u postojeće uigrane međunarodne okvire u kojima se rešavaju i druga slična globalna pitanja a u kojima je dominantan – državni suverenitet.
Države su postale primetno agresivnije prema poslovnom sektoru oko pitanja vezanih za upravljanje Internetom. Kina je, tako, jakim tehnološko-političkim pritiscima Internet imperiju Gugl uspela da natera da suštinske principe svog poslovanja – koji podrazumevaju zaštitu podataka korisnika i slobodan pristup sadržaju bez cenzure – u ovoj zemlji prilagode lokalnim političkim okolnostima (sve dok Gugl konačno nije odlučio da postoje granice koje ne sme da pređe zbog svog međunarodnog ugleda i povukao se sa kineskog tržišta početkom 2010. godine). Lider u mobilnim servisima Blekberi takođe je prošle godine popustio u svojim principima zaštite podataka korisnika pred pravilima suverene države – Saudijske Arabije. Tunis je, prosto, svojim građanima blokirao pristup Ju-Tub video servisu još 2007. godine. Amerika je uticala na oduzimanje globalne Internet adrese za Viki-liks portal krajem ove godine. Primera je sve više.
Nacionalna bezbednost postaje dominantni izvor zabrinutosti država kada je u pitanju Internet: ključna državna infrastruktura – od državne uprave preko elektro-energetskih sistema do nuklearnih postrojenja – neminovno biva priključena (direktno ili indirektno) na Internet. Sajber-napadi postaju sve sofisticiraniji, mete sve kritičnije, a profil napadača je odavno načinio odklon od pukih klinaca hakera ka organizovanim grupama, neretko terorističkim ili čak državnim (vojnim ili obaveštajnim). Svedočanstva su brojna: od dramatičnih masovnih nestanaka struje u Americi 2003. i Brazilu 2005. i 2007. godine, preko „obaranja“ sistema državne uprave Estonije 2007. za koje je tamošnja Vlada optužila Rusiju a zbog koga je i NATO bio vrlo zabrinut, do nedavnog spektakularnog napada vrhunski sofisticiranim virusom na Iransko nuklearno postrojenje Natanc (navodno od strane Izraelske i Americke obaveštajne službe). Curenje poverljivih državnih podataka u slučaju Viki-liks dodatno je ulje na vatru. Države, čini se, nisu više rade da svoju nacionalnu bezbednost ostave otvorenom dijalogu svih strana, kakav je Forum o upravljanju Internetom.
Borba za izbalansirani pristup upravljanju
Budućnost Foruma o upravljanju Internetom takođe je podpao pod šapu država: Komitet za nauku i tehnologiju (CSTD) Ujedinjenih nacija odlučio je početkom decembra 2010. da o budućem formatu Foruma diskutuje radna grupa sačinjena – isključivo od predstavnika država. Ova odluka, iako potom blago izmenjena tako da uključi i poneke nevladine predstavnike, alarmirala je brojna udruženja civilnog društva kao i predstavnike privatnog sektora koji su pokrenuli kampanju očuvanja uspešno uspostavljenog otvorenog dijaloga o ključnim problemima Interneta.
Ne poričući potrebu država da ojačaju nacionalnu bezbednost, poslovni i nevladin sektor zabrinut je da bi izostanak otvorenog dijaloga svih interesnih strana omogućio državama da zanemare interese korisnika (građana) – poput slobode izražavanja naspram cenzure, i zaštite podataka o ličnosti naspram prisluškivanja – ali i sputaju slobodan razvoj novih servisa od strane privatnog sektora usled pregršta regulative i prejake kontrole Interneta.
Klatno upravljanja Internetom trenutno je gurnuto ka jačem uticaju država, time i potencijalnoj dominaciji sajber-bezbednosti i kontroli sadržaja spram slobode izražavanja i zaštite privatnosti. Osnovni parametri klatna su, međutim, nepromenjeni: globalni bisnis kreira nove trendove u skladu sa potrebama korisnika, kao i pravilima koje nameću države – u meri u kojoj ta pravila moraju da poštuju. Čeka se novi udar na klatno.
No comments:
Post a Comment